Blog
petak, prosinac 13, 2013

Već je odavna bio svjestan da će doći taj dan.
Nadao se i ona.Tako bi im bilo lakše.
Danima je razmišljao o emocionalnoj i fizičkoj
boli koju će im oboma nanijeti tom odlukom,odlukom
koja je dugo sazrijevala u njemu,ali je i dalje u njenom
glasu,njenim očima,umjesto sutona vidio samo svitanja.
I mrzio je sebe zbog toga.
Nju nije mogao.Nju je volio.
Pitate se onda pa zašto ju,dovraga,onda ostavlja?
Zato što ju je voli a oboje znaju da on nikada neće
biti njen niti ona njegova.
Manje će boljeti ovako,pomislio je promatrajući bezlična
lica koja hodaju sada već tamnim ulicama dok im
lica prekrivaju mračne polusjene.
Zbog vlastitoga straha pustio je da prođe i ovaj dan.
Predivan zimski dan protkan hladnoćom koja se
sa krovova automobila i krošnja drveća spuštala na
njegove obraze,hladne obraze koje je samo ona znala
svojim riječima i rukama topiti.
Pitao se da li će čuti kada mu duša bude vrištala
njeno ime,kada mu niz obraze zbog njene sreće budu
kapale suze radosnice...pitao se da li će čuti kada im
daljina bude tišinama pričala jer ne može zatomiti
poznate osječaje.
Pitao se da li će ikada shvatiti zašto odlazi i zašto se
neće okrenuti da ne bi zapamtio izraz njenog lica.
A najviše se pitao zašto je uzeo još jedan dan,još
jedan sumoran dan koji mu više ništa niti ne znači.


goranmarjanovic @ 21:22 |Komentiraj | Komentari: 22 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
25905
Vrijeme kod mene
 
Index.hr
Nema zapisa.